Buvljaci

Jedno veče se skupio komšiluk iz zgrade na piće i kolače. Pričalo se o svemu i svačemu, a o politici najviše. Ipak, od svega su na mene najviše ostavile utisak anegdote sa buvljaka koje je ispričala jedna komšinica.

Komšinica drži tezgu na buvljoj pijaci u Novom Beogradu. Kaže da se odlično slaže sa kolegama sa susednih tezgi. Drže ih jedan lekar bez posla i jedan sudija koji je izgubio posao u čistkama koje je počinio sada već bivši režim. Između ostalih stvari, komšinica prodaje i šolje sa raznim natpisima. Najbolje se prodaju šolje na kojima je napisano "10 Božijih zapovesti za Crnogorce" i "Jebeš zemlju koja Bosnu nema".

Prodavci sa novobeogradskog buvljaka nabavljaju svoju robu po nižoj ceni na pančevačkom buvljaku. Ovaj buvljak je manje uređen i bez tezgi. Po nekom nepisanom pravilu koje se poštuje, zna se ko na kom mestu prodaje svoju robu. Jednom prilikom je neki Kinez postavio svoju robu na mestu koje pripada nekom izbeglici iz Like koji još nije rešio pitanje svog državljanstva. Ličanin napade Kineza kako mu je ovaj došao u njegovu zemlju i zauzeo njegovo prodajno mesto. Na to Kinez izvadi uredno izdatu ličnu kartu tvrdeći kako je ovo i njegova zemlja. Tu je već Ličaninu bez zemlje pukao film te poče da juri Kineza po buvljaku da ga bije.

Sudije i lekari bez posla, Bosanci bez Bosne, Ličani bez i Kinezi sa jugoslovenskim državljanstvom... Ako je tačno da je slika vredna hiljadu reči, onda sliku našeg društva i sunovrata u kome se našla zemlja treba potražiti na buvljacima.