Neka Nova Groblja

13 maj 2000. Za režim, to je Dan Bezbednosti. Milošević šakom i kapom deli ordenje svojim najvernijim psima čuvarima. Za SPO, to je cirkuska predstava na Ravnoj Gori. Bivši komunista drži "besedu" pred novokomponovanim demokratama od kojih su neki lenjinsku bradicu prekomandovali u četničku bradu. Za mene, 13 maj je godišnjica Tatine smrti. Odlazim na Novo Groblje da sa Tatom podelim gorčinu postojanja.

Ispred Novog Groblja Cigani prodaju cveće pokradeno na groblju. Vlasnici cvećara tvrde da je cveće njihovo. Na groblju - parking. Pretežno besna kola. Povodom toga razgovaramo sa čuvarima na ulazu:

- "Ko sme da uđe sa kolima na groblje?"

- "Stari i bolesni.", odgovaraju čuvari na ulazu groblja.

- "Pa od kada postoje stari i bolesni?"

- "Od pre par godina."

Posle kraćeg objašnjavanja čuvari shvataju ironiju pitanja. Počinju da se pravdaju:

- "Nas niko i ne pita. Mi smo sitne ribe. Ulazi policija bez pitanja sa kolima. Ulaze popovi. Ulaze Arkanovi čuvari. Oni su tamo na parceli 92."

I tako neki novi Srbi skrnave svetu tišinu nekog Novog Groblja. Novokomponovani pravoslavci koji su u zrelim godinama zamenili crvenu partijsku knjižicu za pravoslavnu krštenicu. Novokomponovani popovi koji za jedno opelo pod mantiju gurnu 60 DEM - sada već skoro prosečnu mesečnu platu.

Pitam se kako bi Branislav Nušić, bezkompromisni kritičar srpskog društva, odbranio svoj grob od novokomponovanih skrnavitelja grobova. Kažu da je još za života podigao sebi grob u obliku piramide da ne bi mogao neko da mu se pokaki na grob. Očigledno Nušić nije znao za metalizer Mercedese, Mazde i Tojote.