Izbori

24 septembar, 2000

Konačno je došao dugo očekivani dan izbora. Glasam oko 1 popodne. Glasanje protiče u miru i bez incidenata, kao da smo u Danskoj ili Norveškoj. Da li je moguće da će sve da prođe ovako lako?

Rano popodne, tek što sam došao sa glasanja, objavljuju da RTSovi tehnièari podižu ogromnu binu na Trgu Republike gde je DOS još ranije zakazao doček rezultata glasanja. Ponavlja se tradicija kontra-mitinga. Ne, mi definitivno ne možemo da uradimo nešto mirno kao Danci ili Norvežani.

Ceo dan provodim u strepnji i iščekivanju. Opet su smislili nešto kvarno.

Po završetku izborne tišine u 8, slušam prve vesti. Krećem prema centru grada. DOS je najavio okupljanje na Terazijama. čuo sam razna ozvučenja na Trgu Republike ali ovo je najjače do sada. Narodnjaci se čuju do pola Francuske ulice. Povećan broj parkiranih besnih automobila. Režimska novokomponovana banda. Prolazim preko Trga Republike. Neki pevaju a neki mrko ćute jer su izgleda tek tu shvatili šta se dešava.

Odlazim prema Terazijama. Tu je opozicija. Završetak svake pesme na kontra-mitingu na Trgu Republike je propraćen gromoglasnim zvižducima uz obavezno "bando crvena". Dobro je. Ima nas. Radi i moja pištaljka bez koje već više od godinu dana ne izlazim iz kuće.

Kod Albanije srećem tetka Kseniju, majku mog najboljeg druga. Ona je tu za svoja dva sina i dva unuka koji su u Kanadi. Pričamo. Iznenada nastaje neka panika i bežanje. Nastalo je neko koškanje u Kolarčevoj. Povlačimo se prema Nušićevoja. Tetka Ksenija dobija lupanje srca i odlazi kući. Ipak su ulične čarke previše za njene godine.

Na kratko se sklanjam kod svog rođaka Vladana, koji živi na Terazijama. Grdi me da sam lud što idem u gužvu. Vraćam se na ulicu. Vladan mi za svaki slučaj pokazuje mračan ugao za koji tvrdi da je dobar za sklanjanje. Specijalci se ne usuđuju da tu priđu. Iskustvo prethodnih protesta.

Prolazim kroz kordon specijalaca u Kolarčevoj ulici i dolazim na Trg Republike. Kao i obično u prethodnim protestima, hodam kao po jajima dok prolazim kroz kordon, napet u iščekivanju udarca. Penjem se na sims uz izlog Jugoexporta u Kolarčevoj. Trostruki kordon, na 15-20 metara od mene, okrenut je prema Terazijama. Njihov komandir je kod Dvorane Kulturnog Centra i prima naređenja preko mobilnog telefona.

A onda sve više počinju na Trgu da se čuju zvižduci upućeni režimskim muzikantima. Infiltrirali smo se. Specijalci, očigledno zbunjeni, počinju da se okreću i prema Trgu. Sada su opkoljeni i između dve vatre.

Oko 10 počinju da dolaze prvi rezultati glasanja. Svaki rezultat je propraćen skandiranjem sa Terazija. Opet prolazim kroz kordon i stajem kod Albanije, odmah pored mesta odakle se čitaju rezultati.

Kod Albanije ostajem do posle 2 ujutro. Svaki rezultat je propraćen ovacijama. Najburnije je pozdravljen Miloševićev poraz na domaćem terenu na nekim požarevačkim izbornim mestima. Burno je pozdravljena i rekordna pobeda Koštunice od 932:11 u Srpskom Miletiću.

Oko 2 ujutro je brojanje glasova prekinuto. SPS i Jul objavljuju rezultate koji nemaju veze sa mozgom. Kažu da je panika u njihovim redovima, režimskim firmama i RTSu.

Krećem kući. Nema nigde policije. Režimski muzikanti koji su trebali na Trgu da pevaju do zore, pobegli su pre ponoći. Kiosk sa picom u Francuskoj radi punom parom. Bar desetak ljudi čeka u redu.

Kod kuće proslavljam pobedu uz pivo i sendvič. Oko 4 ujutro odlazim na spavanje.

A šta nosi novi dan?