Bela kuga

2 septembar, 2000.

Upravo dođoh sa jedne sahrane koja me je duboko potresla. Dosadašnji smrtni slučajevi su bili prijatelji mojih roditelja koji su mogli da guraju još dugi niz godina. Ovoga puta, u pitanju je osoba od 28 godina i skok u bespovrat sa petoga sprata.

Sve kapele na Novom Groblju su popunjene i pokojnici se ispraćaju na poslednji put kao na pokretnoj traci. Kažu da se zimus u vreme gripa čekalo na sahranu i po pet-šest dana. Popovi odabiraju ko je dostojan njihovog opela a ko nije. Samoubice nisu. Vidi se da narod nema para. Skromni sanduci se uz buku utovaruju u pogrebna kola. Grobarski industrijski ciklus se završava krađom cveća sa groblja koje se dalje preprodaje.

A šta je sa rođenjima? U zadnjih nekoliko meseci sam čuo za pet-šest. Srećne vesti stižu od mog društva u dijaspori. Za poslednje domaće novorođenče sam čuo pre više od godinu dana.

Pre izvesnog vremena, objavljena je "Bela knjiga Miloševićeve vladavine". čak i zvanične statistike potvrđuju ono što vidim oko sebe. Mortalitet i samoubistva rastu dok broj venčanja i natalitet opadaju. Srbijom je zavladala bela kuga. Neko će za to morati da plati. Neće valjda opet samo da narod pozlati i Bog plati. Ako ima pravde, ovoga puta sudiće majke u crnom i bake èiji unuci se rađaju i odrastaju u inostranstvu.

Vidimo se na izborima 24-og septembra.

Ova priča je dobila svoj nastavak godinu dana kasnije. Kao samoubica, devojka nije mogla da bude sahranjena po crkvenom običaju. Godinu dana kasnjije, našao se sveštenik koji će za priličnu količinu nemačkih maraka da održi opelo. Ne mislim da treba uskraćivati opelo i crkvenu sahranu osobama koje su bile toliko nesrećne da dignu ruku na sebe, ali pravila su pravila. Kada ih je već postavila, onda crkva treba i da ih se pridržava. Sveštenik je zakasnio pola sata na opelo, a do samog groba se dovezao u luksuznim kolima. Što reče naš narod, opelo po opelo - gomila maraka, marka po marka - luksuzni auto.