PROLOG

Posle više od deset godina provedenih u Americi, reših da se vratim u Jugoslaviju. Tačnije govoreći, u Novoj Jugoslaviji sam poslednji put bio pre osam godina i sada eto po prvi put dolazim u Najnoviju Jugoslaviju koja je za razliku od prethodne nešto skupljena od preteranog pranja valjda. U Beograd sam sleteo 29-og aprila 1998, svestan da ću se osećati kao da sam pao sa Marsa i da ću već možda u roku od 24 časa početi da se kajem, ali isto tako rešen da okrenem novu stranicu u životu.

Prijatelji kojima sam saopštio svoju odluku da se vratim dele se u dve kategorije. Jedni misle da sam ludak koji vozi jednosmernom ulicom u suprotnom pravcu i iskreno su me odgovarali od moje namere. Drugi pozdravljaju tu odluku jer nikada nisu rasčistili gde su - u belom svetu ili u Jugi. Imam utisak da će i jedni i drugi da prate razvoj događaja tako da je ovo moje pisanije za sve moje prijatelje i iz generacije i ostale. Ove priče su naročito za sve moje drugove iz jedne sjajne generacije Matematičke Gimnazije (77/81) od kojih je većina rasuta svuda po svetu. Nadam se da će bar neki naći u sebi dovoljno ludosti i hrabrosti da se vrate. Surovi dani koji nailaze još nisu rekli svoju poslednju reč.

Vozi Miško.