Kordoni, batine i vodeni topovi

29. septembar 1999

U Beogradu već danima traje protest naroda na ulicama. Večeras je protest dobio novu dimenziju. Ove godine su po narodu padale bombe, drmao ga je zemljotres, kopalo se po uličnim kontejnerima u potrazi za hlebom... Večeras je policija, plaćena narodnim parama, tukla narod. Neka ovaj zapis ostane kao svedočanstvo za neka bolja vremena kada se budu svodili računi i kada ćemo videti ko je šta pojeo i popio. Dok je ON pio viski, narod je popio batine.

U 20h sam bio na Trgu Slobode. Bio je najavljen odlazak na "zabranjeno brdo". Najavljuju kordone. Kreće se Terazijama i Srpskih Vladara. Kod skupštine grada i Srbije uobičajeno urlanje i zviždanje.

Kada sam bio nadomak Londona - zastoj. Zviždimo i urlamo "bando crvena". Prvi kordon je u Miloševoj kod Londona. U 21h probijamo prvi kordon. Nalazim se kod Elektrodistribucije. Iz te zgrade je kamenom jednom čoveku razbijena glava. Policija provocira.

Spuštam se niže u Miloševu. Deluje razređeno. Iza Nemanjine drugi kordon. Kod Birčaninove treći kordon. Policijski reflektori. U 21:15 dolaze u Miloševu tri vodena topa. Iza borna kola. More specijalaca u Miloševoj. Kacige sa štitnikom za lice, providni štitovi, o pojasu oprema.

Spuštam se do ugla Miloševe i Nemanjine. Neki sa srpskim zastavama prelaze Nemanjinu i staju pred same vodene topove. Prva linija fronta. Sa leve strane u Nemanjinoj more sveta. Pištimo. Vičemo "bando crvena" i "idite na Kosovo". Čudim se odakle talambasi. A onda shvatam da narod lupa u metalne građevinske ograde na srušenom generalštabu i vladinim zgradama. Zaglušujuća tutnjava. Kao da grmi. Sedamo na zemlju.

A onda policija uleće među nas i počinje da bije. Bežimo uz Miloševu. Ljudi viču "bez panike". Na sred Miloševe ubijaju Boga u nekome na zemlji. Gomila se povodi i tetura. Postoji opasnost od stampeda. Ipak je narod pribran. Do mene jedan čovek psuje "jebem mu mater kako me opali".

Zbijeni kordon napreduje. Skrećem u Masarikovu, taman na vreme da propustim napredujući kordon Marsovaca. Od Londona su gurnuli zahuktali kontejner na kordon. Kontejner tutnji a kordon se za trenutak raspršio. Guraju i drugi kontejner ali se ovaj preturio i stao.

Iz Masarikove narod psuje policiju "jeb'o ti Šiptar sestru" i "ustaše". Narod se raspršio. Jure vodeni topovi. Kod Londona se pojavljuje policijska limuzina sa zatamnjenim staklima.

Zapućujem se prema Trgu Slobode. Prolazim kroz grupe policajaca. Neki se smeju i prepričavaju događaje. Narod im viče "bravo Srbi". Po neki odgovara.

Narod se okuplja na trgu. Govore Đinđić, Protić i još neki. Dosta mi je priče. Počelo je da se radi. Odlazim u Francusku na picu i na pivo u Skadarliju. U zdravlje nove revolucije. Sutra će sigurno biti mnogo više naroda.

Vesti na radiju javljaju da je bilo nekoliko desetina hiljada ljudi i nekoliko desetina povređenih. Četvoro umlatiše kod železničke stanice. Muškarčine su mlatile i devojke.

30. septembar 1999

Danas je bilo brutalnije nego juče.

Sa Trga Slobode se krenulo prema Novom Beogradu. Na Brankovom mostu je policija krenula iz mesta da bije. Nastao je neviđen stampedo. Utrčao sam u parkirani autobus. Marsovci su mlatili gde su stigli. Bilo je suzavca. Pojavili su se i iz Pop Lukine. Saterali su ljude u Karađorđevu. Najgore su prošli oni koji su bežali kroz Brankovu. Procene su da je bilo 50000 ljudi. Priča se o stotinak povređenih. Mlatili su i novinare. Troje iz Studija B. Autobusu u koji sam se sklonio je trebalo 15-20 minuta da se izvuče. Pored autobusa su umlaćivali ljude. Bilo je okrvavljenih. Pola mosta je bilo puno policije. Upadali su i mlatili i u Znaku Pitanja.

Sve se vraća. Sve se plaća.