Burek i jogurt

Prvo jutro u Najnovijoj Jugoslaviji. Novotarija u kraju, bar za mene, je da je velika državna (ili možda društvena) pekara otvorila kiosk. Imaju i burek. Burek i jogurt za doručak. Pa samo to je dovoljno da se dignu ruke od luksuza zapadne civilizacije. A jogurt je onaj pravi, gusti.

Setim se šta bi Ameri rekli na burek. Rekli bi da je "greasy". Pa kakav je to burek ako nije mastan da sve mast curi niz bradu. U vreme dok sam živeo u Njujorku, u kraju je držao restoran Hašim Hučuk - Hoki. Secate li se pesme "Nazdravite drugovi" koja je bila njegov hit? Restoran se zvao "Vrelo Bosne". E Hoki je između ostalog imao i burek. U izlogu je držao isečak iz novina sa mišljenjem nekog novinara. Dotični svileni stomak je napisao da je Hokijeva hrana "geasy". Budala. Kod Hokija sam na račun kuće dobijao Nikšićko pivo. Priča se da je Vlade Divac tamo doveo ceo tim Lakersa i da je Magic Johnson pojeo sto ćevapa. Samo da ne pripišu sidu ćevapima. Hoki je bio toliko jugoslovenski nastrojen, da su ga u ovom našem međunacionalnom ludilu rasturali i Muslimani i Srbi i Hrvati. Gadno neko vreme došlo kad ne mogu da nas ujedine ni burek ni ćevapi.

Kada se spomene burek i jogurt, ne mogu a da se ne setim vojske. Dežurni su redovno budili vojsku sa "Ustaj vojsko, burek i jogurt za doručak". Prva 3-4 meseca ni traga ni glasa od bureka. čak je stigla i naredba iz više komande da se više ne budi vojska tako jer joj opada moral kada stvarno ne dobije burek. To je valjda bila komanda koja je najmanje bila poštovana u bilo kojoj vojsci sveta. Kasnije sam ipak nekoliko puta jeo burek. To je bila strateški toliko važna namirnica da je, za razliku od ostalih doručaka, dežurni morao da primi burek tačno po brojnom stanju. Jednom je meni dopala ta izuzetna čast koju sam zloupotrebio. Maznuo sam celu gajbu jogurta viška. Posle su me kuvari ganjali dok sam se ja sakrio sa ekipom. Napili smo se jogurta do pucanja.

Prijatno.