Kada sam pisao naslovnu stranu sajta nekako mi je bilo sasvim prirodno da počnem ovakvim pitanjem, ali sada kada na njega treba odgovoriti... svakome je njegova generacija posebna i najbolja, ali je naša ipak bila po nečemu specijalna. Naime, mi smo prva generacija pogođena zlosrećnom Šuvarevom reformom, koja je zahtevala da čitavi razredi iz osnovne škole idu pravo u najbližu srednju školu - niste mogli da birate gimnaziju. Recimo, ja sam bio raspoređen u bibliotekarsku školu. Jedini oficijelni način da pobegnete od svojih drugova iz osnovne bio je da polažete prijemni za MG (dobro, poneko je imao i nagradu sa takmičenja), ali se time ne biste spasli usmerenog obrazovanja. Ne, MG je jedva-jedvice opstala, ali uz obavezu da uz svoj postojeći, "elitni" program usvoji i potpuni program prvog razreda srednjeg usmerenog obrazovanja... Uzgred je prestala da bude Matematička gimnazija i postala OVROMTIFTS, Obrazovno vaspitna organizacija matematičko-tehničke i fizičko-tehničke struke "Veljko Vlahović".
E sad kako je to izgledalo, za one koji su zaboravili... Imali smo sve predmete iz prvog razreda "redovne" Matematičke gimnazije plus "važne" predmete iz bibliotekarske i ostalih škola, kao što su Osnove marksizma, Osnove tehnike i proizvodnje, Likovna umetnost, Muzička umetnost... A pošto je vreme nestišljivo, morali smo imati više časova nego što je za žive ljude normalno, konkretnije svakoga dana po sedam časova, a sredom osam! Sreća da se u školu išlo pre podne, inače bismo ostajali do ponoći. Doduše, mora se reći da je Raspopović za te "sporedne" predmete našao razumne profesore, koji su dobro znali da je ono što nam pričaju za MG poslednja rupa na svirali pa su prema tome i postupali. Recimo, likovno je predavao Božidar Prodanović sa Fakulteta likovnih umetnosti (mnogo fini čovek, uvek mi je bilo žao što nisam kupio neku njegovu sliku. A naročito kada sam u januaru 2006. čuo da je siroma' umro - sada bi slika vredela više...), koji je stavio neku vaznu i gledao šta je ko nacrtao, da bi mene ocenio sa "uh, valjda si ti za nešto drugo". Dao mi je peticu, naravno.
Pa smo onda morali da vidimo kako živi radnička klasa tako što smo u prvom razredu išli na proizvodni rad u FOB, Fabriku odlivaka Beograd (naučiš da ni za šta na svetu ne treba da budeš radnik), a onda u drugom razredu u "Srboštampu", gde si imao da po čitav dan lepiš sunđerčiće na kartončiće i posle piješ mleko da bi se izlečio od udahnutih otrova (naučiš da si u prvom razredu bio jako pametan kada si zaključio da ni za šta na svetu ne treba biti radnik). I pri svemu tome moraš da vodiš "Dnevnik proizvodnog rada", na formularima koje je napisao i patentirao profesor tog važnog predmeta Vasa Otašević, koji se inače proslavio izjavom "Ja sam tu-i-tu bio kelner, i da nisam došao ovde da se sa vama mučim, do sada bih bio šef sale". Doduše, "proslavio" se Vasilije i nekim drugim sklonostima, ali o njima drugi put.
Poseban početak povlači poseban nastavak - u trećem razredu smo umesto opšteg i programerskog smera imali nekoliko zanimanja: matematičko-tehnički saradnik, programer, operater na računaru, tehničar za lasersku fiziku, pa onda zanuklearnu fiziku, ispitivanje materijala... Sreća da MG nije morala da školuje i "spajače gornjih i donjih delova cipele". Upis u treći razred nam nije bio zagarantovan - konkurisali smo ravnopravno sa onima koji su želeli da dođu iz drugih škola, pri čemu nije bilo prijemnog već su se poredile samo ocene, a zna se da četvorka ili čak trojka iz MG vredi više od petice u nekoj drugoj školi... Srećom, u MG su se pobrinuli da favorizuju svoje učenike tako što su stavili Čiču (Hemketa) na ulazna vrata da plaši one iz drugih škola, pa su se takvi uglavnom razbežali, a onih nekoliko koji su ipak nekako prošli pored tog Cerberusa su se prilično lepo uklopili u MG svet.
Bilo je i raznih drugih posebnosti, recimo kada je umro Tito pa nam je posebno žestoko zabranjeno da idemo na ekskurziju od silne žalosti, pa smo bili prva generacija koja je doživela da škola kupi kopir-aparat (što znači da smo svakoga dana dobijali po 50, 100 ili više zadataka iz Analize i Geometrije koje treba rešavati za sutra), pa smo od prvih generacija koje su morale da idu u vojsku odmah posle gimnazije, pa smo bili prvi koji smo (u kasnijim razredima) išli u školu i popodne, pa...
I najzad, ima li nešto po čemu smo posebni, a da je dobro? Naravno, mi smo posebno dobri. A i (za sada) jedini imamo svoj Web sajt...