Kada izblede stereotipne srednjoškolske podele na buntovnike i štrebere, velike lafove i sveznalice i kada nekadašnje maturante stigne kriza srednjih godina, poneko od nekadašnjih klinaca opijenih nadom u svetlu budućnost i osvajanje velikog sveta, izdvoji se kao nesumnjivi generacijski heroj. Britkim umom, hrabrošću, večnom mladošću i tvrdoglavom odlukom da nikada ne poklekne pred teškim životnim izazovima, za generaciju Matematičke gimnazije koja je maturirala 1981. godine, tu je ulogu svakako zaslužio naš dragi drug dr Dragomir Dimitrijević Kiki.
Rođen je u Beogradu 1963. godine u uglednoj porodici inženjera i profesora univerziteta, od kojih je nasledio ljubav za tehniku, a sam je stekao široko obrazovanje i nesalomiv karakter. U porodičnom albumu koji počinje slikama iz 19. veka ređaju se sudije, advokati, ali i buntovni borci za slobodu govora. Druga grana njegove familije potiče iz živopisne vojvođanske ravnice, a priča o njima prepliće se sa pričom veterinara o ljubavi prema životinjama, o zemljoposedništvu i prvom automobilu u Novom Sadu koji je kupio njegov deda.
Dragomir je kroz život žurio kao retko ko - za pet godina je na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu stekao diplomu na Odseku za računarsku tehniku i informatiku i odbranio magistraturu, a za doktorat na Polytechnic University, Brooklyn, New York, trebalo mu je manje od tri godine. Tokom akademske faze svoje decenijske karijere u SAD bavio se algoritmima rutiranja u multi-domenskim mrežama i unapredio algoritam za verifikaciju protokola i evaluaciju performansi, koji je primenio na X.75 protokol, kao i aproksimativnom analizom Markovljevih sistema redova za čekanje.
Stečena znanja primenjivao je u industriji sredinom i krajem devedesetih godina, radeći u kompanijama Contel Technology Center (Chantilly, Virginia), GTE Laboratories (Waltham, Massachusetts), TELOGY Networks (Germantown, Maryland) i IMAKE Software & Services (Bethesda, Maryland). Fundamentalna znanja i probabilističke teorije koristio je u razvoju problemski orjentisanih alata, simulatora i softvera za upravljanje mrežama i optimizovano raspoređivanje resursa. Rešenja je primenjivao uglavnom u oblasti komunikacija, od SS7 do bandwith-on-demand satelitskih mreža i VoIP sistema. Iz svojih istraživanja je objavio više radova u vrhunskim svetskim naučnim časopisima, a registrovao je i jedan patent.
Sjajnu karijeru u SAD krajem devedesetih godina na žalost počinju da ometaju problemi sa vidom koji je progresivno slabio i Dragomir se vraća u Beograd s dozom razočaranja, ali i ogromnom voljom da u rodnom gradu postigne uspeh. Osniva firmu Advanced Payment Networks i postaje konsultant Narodne banke Srbije i kompanije Mobtel, razvija više rešenja u domenu bankarskog e-poslovanja i kartičarstva, personalni POS terminal za mobilne telefone... Nakon bankarstva, pažnju mu privlači primena modernih tehnologija u poljoprivredi i s novim entuzijazmom osniva firmu Food and Agriculture Cloud Technology - FACT, koja u oštroj konkurenciji dobija i realizuje evropski projekat iz FP7 ciklusa.
Dragomirova biografija ne bi bila potpuna bez pominjanja filantropskih aktivnosti. Bio je potpredsednik Paraolimpijskog komiteta Srbije, kao i konsultant na razvoju više Web portala sa podrškom za osobe koje imaju problema sa vidom. Među rešenjima na kojima je radio ističu se prezentacije KBC "Bežanijska kosa" i Međunarodne sportske asocijacije za slepe i slabovide osobe (IBSA). Svoju neiscrpnu energiju trošio je vežbajući u teretani i udišući život punim plućima. Sa svojom životnom saputnicom Jasminom, koja je njegov put obasjavala posebnom svetlošću, posećivao je pozorišta, gledao filmove i proputovao mnoge gradove, a svoje utiske pretvarao u priče u kojima su njegovi prijatelji istinski uživali. Delili su i razumeli njegovu nepobedivu životnu energiju, sve do poslednje priče o novogodišnjem putovanju u Italiju i dočeku 2018. godine. Desetak dana kasnije usledila je strašna vest da je Dragomir izgubio bitku protiv teške upale pluća.
U prerano prekinutom Dragomirovom životu svetla tačka i izvorište inspiracije bila je njegova Matematička gimnazija, koju je iskreno voleo i pomagao. S prijateljima iz gimnazije redovno se sastajao u kafani "Stara Hercegovina" i dopisivao bezbrojnim porukama na listi MG81, koje ostaju svedočanstvo jednog nesvakidašnjeg, teškog, ali jedinstvenog, hrabrog i inspirativnog životnog puta. Sećanje na Dragomira čuvaće njegovi gimnazijski prijatelji rasuti širom sveta, spremni da i dalje, kao što je on to činio, putuju i pišu priče, redovno se sastaju i pomažu svoju MG.
Jelica Protić