Dragi moji,

Duša me boli što vam se ovakvim povodom obraćam. Davno smo bili u Matematičkoj gimnaziji,
vi sa jedne strane katedre, ja sa druge. Ostala su sećanja na pojedine događaje, na ekskurziju
kad su neki "skoknuli" do Italije, na to da ste sve zadatke koje smislim umeli da rešite.

Viđali smo se povremeno, na godišnjicama mature pre svega. Sledeći put će to biti bez našeg Dragomira.
On će biti među onima kojima  ćemo obuzeti emocijama, odati poštu minutom ćutanja.

Vi ste, kao generacija sigurno bolje poznavali jedni druge nego što smo vas mi, profesori, mogli poznavati,
pa tako zapravo najviše i najtačnije što mogu da kažem o vama je da ste mi bili veoma dragi, tako mladi,
pametni, sposobni, lepo vaspitani...

Među vama je bio i jedan izuzetan mladić, naš Kikica, koji je nažalost rano ostao bez oca. Njegov dečački
osmeh, pronicljivost i suštinska dobrota su plenili i izazivali poštovanje i divljenje.

Dragi i mili Kiki, pozdravlja te tvoja razredna, sa suzama u očima i bolom u duši. Počivaj u miru.

dr Vesna Jevremović